Blog · Suplementacija ·
Suplementi: kada imaju smisla, a kada su samo skupa navika
Vitamin D, magnezijum, omega-3, kolagen… Lista onoga što „svi piju“ raste iz godine u godinu. Pitanje nije da li su suplementi dobri ili loši, već da li su Vama potrebni, i kako to uopšte znati.
Malo koja oblast zdravlja izaziva toliko pitanja kao suplementacija. Preporuke stižu sa svih strana, od prijatelja, sa interneta, iz radnji, i gotovo sve zvuče uverljivo. U klinici na to pitanje odgovaramo isto kao i na sva druga: ne znamo dok ne pogledamo.
Suplement nadoknađuje nedostatak, ne zamenjuje ishranu
Reč „suplement“ znači dodatak. Dodatak nečemu što već postoji, a to je svakodnevna ishrana. Nijedna kapsula ne može da nadoknadi obroke bez dovoljno proteina, povrća i vlakana, niti da poništi nedostatak sna. Suplementacija ima smisla onda kada postoji nedostatak koji se ishranom teško ispravlja, kada postoji povećana potreba organizma, ili kada lekar ima konkretan medicinski razlog da je preporuči.
Zašto „svi piju“ nije argument
Dve osobe mogu imati potpuno različite potrebe za istim nutrijentom, u zavisnosti od ishrane, godišnjeg doba, telesne mase, zdravstvenog stanja i lekova koje uzimaju. Ono što je kod jedne osobe korisno, kod druge može biti suvišno ili čak štetno. Neki vitamini i minerali se u organizmu nakupljaju i predoziranje nije bezazleno. „Prirodno“ ne znači automatski bezbedno, a „više“ ne znači bolje.
Šta se meri pre nego što se bilo šta preporuči
U Valori preporuka za suplementaciju nikada ne dolazi pre procene. Zavisno od istorije zdravlja i navika, lekar određuje koje laboratorijske analize imaju smisla: status pojedinih vitamina i minerala, pokazatelje metabolizma, krvne slike i, kada je potrebno, hormonske parametre. Uz to se gleda sastav tela, način ishrane i fizička aktivnost, jer potreba za nutrijentima zavisi i od toga koliko i kako se telo koristi.
Tek kada su nalazi na stolu, jasno je da li nešto nedostaje, koliko, i da li se to bolje rešava promenom ishrane ili suplementom. Nije retkost da procena pokaže da suplementi koje neko godinama uzima nisu potrebni, ili da nedostaje nešto sasvim drugo.
Najčešće greške koje viđamo
Uzimanje nekoliko preparata koji sadrže iste sastojke, pa se doze nesvesno sabiraju. Kombinovanje suplemenata sa lekovima bez provere interakcija. Doziranje „na svoju ruku“ po preporuci sa interneta. Uzimanje preparata mesecima bez ikakve kontrole da li su uopšte delovali. I najčešća greška od svih: očekivanje da će suplement rešiti ono što navike svakodnevno kvare.
Kako to izgleda u Valori
Ako nalazi pokažu da je suplementacija opravdana, ona postaje deo pisanog plana: šta, zašto, u kojoj dozi i koliko dugo. Posle nekoliko meseci se ponavljaju relevantne analize i proverava da li je plan dao efekat. Ako jeste, doza se prilagođava ili se suplement ukida kada više nije potreban. Ako nije, traži se razlog. Suplement je, kao i svaka druga mera u protokolu, nešto što se meri, a ne nešto što se podrazumeva.
Pitanja koja vredi postaviti pre kupovine
Da li znam da mi nešto zaista nedostaje, ili pretpostavljam? Da li je to proverio lekar koji poznaje moju istoriju zdravlja i lekove koje uzimam? Kako ću znati da preparat deluje i kada da prestanem? Ako na ova pitanja nemate odgovor, to nije razlog za brigu, već dobar razlog za procenu.
